Evo (konačno) moje priče o
Grčkoj...
Svaka sličnost s poznatim i nepoznatim likovima je
slučajna. :-)
Jedne ljetne večeri uputio
se Neki na put!
Od Rijeke do Venecije je
bilo strašno (ništa sna, u autobusu sve tijesno).
U Veneciji se već malo
dobio!
Još je potpomoglo što je
sreo svoju dragu sestričnu iz Osijeka, pa su zajedno čekali ukrcaj na brod!
Najzad su se ukrcali na brod oko 7 i čekali polazak.
Na brodu nije prošlo puno
vremena, a Neki se uputio na spavanje.
29. 8.
Probudio se on tako...
Bilo je 17:00.
Malo po malo, bilo je
vrijeme za večeru!
Večera nije zadovoljila
osjetljivo Nekijevo nepce, ali mu je bilo lakše budući da je pored njega bio
njegov vjerni drug, Nekijev prijatelj, koji je izbirljiv kao i on sam!
Večer je bila namijenjena za
šetkanja po brodu, i neobavezno gledanje u daljinu!
A kad je i to dosadilo,
valjalo je ponovo odspavati.
Tu je naravno pripomogla
Dramina, koja uspava dok si rekao Grčka!
30. 8.
Došla raja u Grčku!
Iskrcali su se tako iz
broda, i krenuli put Atene!
E, to je bilo zveknuto!
Zašto? Pitate se vi.
Zato što je jedini obrok tog
dana bio Pringles i Amstel!
Uz par usputnih stajanja,
oko 22 sata naši junaci su stigli u Atenu.
Tamo ih je dočekala vrlo
loša hotelska večera, no, bez obzira na to, pojelo se.
Nakon večere trebalo se
spremiti za disco.
Što je tamo bilo? Neka
ludnica za Nekija i ekipu...
31. 8.
Ne oporavivši se od prethodne
večeri, naši su se junaci uputili u razgled same Atene.
Akropola, Partenon i tako
too.
Zatim je na redu bio ručak.
A Bogu fala više!
Neki mi je rekao da u životu
nije sočniji šiš-ćevap (što se u njih zove kebab) jeo!
A reko dobro!
Za vrijeme ručka Nekijev
prijatelji i Neki smislili su plan da se za večeru odvoje od grupe, i odu pojest
nešto što govori „beeee!‟
I tako je i bilo.
Majke mi, i ja sam ogladnio
dok mi je Neki opisivao tu večeru.
Za početak grčka
salata.
I onda janjetina i krumpiri.
I to sve skupa za nekih 12 € (sa pićem)!
Mislim si ja – pa toliko
pizza kod nas košta nekad! Tako da mu nisam to baš vjerovao, al' nek mu bude.
Nakon toga pivnica, ouzo, i
dalje mi nije znao reć što je sve bilo...
Znam samo da Nekijev
prijatelj i on tu večer nisu išli u klub, nego su u hotelu nastavili pivsku
večer.
Navodno da je to bio najbolji
dan!
1. 9.
Evo ga, bez sumnje, najgori
dan od svih!
Cijeli je dan otišao na
putovanje!
Znači, apsolutno ništa se
nije zabavno događalo. Dobro, bilo je par stanki, ali one nisu bile zabavne!
Putovanje se sastojalo od
toga da je iz Atene trebalo doći u Kyllini, tj. mjesto s kojega je trebalo
nastaviti morski put prema Zakynthosu!
Cijeli dan naši junaci nisu
okusili NIŠTA konkretno!
I taman kad su stigli,
pomisliše – a dobro, evo hotela, sad ćemo se odmorit, i tako to!
Malo sutra, hotel u koji su
došli zasigurno je najgori hotel na cijelom Zakynthosu!
Zaključana vrata jednostavno
su se otvarala laganim gurkanjem rukom. Sobe neuredne, posteljine prljave,
kukaca mali milion itd.
No u toj silnoj nesreći oko
hotela dogodila se i velika sreća!
Iste noći hotel je
promijenjen! Novi je bio nešto super! Sobe (s klimom, i terasom) više nego
solidne, a vani veliki bazen!
Jedino što nije imao
restoran, ali i to se kroz naredne dane pokazalo kao prednost, ne kao mana.
2. 9.
Ovo je bila nedjelja.
Dan kad je svim školarcima
bio zadnji dan ljetnih praznika.
No ne i benama koje šetaju
po Europi.
Tog dana se naša ekipa
uputila na plažu Navagio. Do plaže se dođe brodom.
Šljunčana plaža, okružena
stijenama.
More dobro kao janjetina!
Moglo bi se reći, jedan
interesantan izlet.
Vozeći se natrag prema
hotelu, vodič je rekao kako je večera tad i tad, u sklopu onog prošlog
hotela.
Nekijev prijatelj i Neki su
se samo pogledali!
Da, da, ići ćemo tamo! Kako
da ne! – pomisliše obojica
I tako su se opet odvojili,
i pronašli interesantan restorančić sa lokalnom kuhinjom.
Neki je ostao vjeran
janjetini, a Nekijev prijatelj se baš zaželio liganja. I doooobro!
Zatim je bilo u planu
spremiti se, i otići u klub.
I tako je i bilo. Došavši
pred klub, na velikom plakatu pisalo je: „Srpsko veče‟.
Kako je Nekijev prijatelj
veliki mrzitelj istočnjačkog „melosa‟, odustao je od tog kluba, te su se on i
još jedan milić uputili u PUB odmah do kluba.
Neki je ušao sa ostalima.
Popio je par pića u klubu, i
u trenutku kad su svi odlučili otići u drugi klub, on se uputio u PUB.
Popio piće tamo, i laku noć!
3. 9.
Ovaj je dan većinom bio
zadužen za odmor.
Dobro, išlo se malo do
glavnog grada. Tamo ih je dočekao prizor, svi brodovi su bili u luci zbog
štrajka pomoraca. No dobro, štrajk je bio najavljen samo za taj ponedjeljak.
Vratili su se u hotel kad je
bilo vrijeme ručka.
Naravno, Neki i Nekijev
prijatelj su se uputili u potragu.
U potrazi za hranom Nekijev
prijatelj je zapazio reklamu: „Quad – 20 € per day‟. Ovo je prilika koja se ne
propušta! – pomislio je
Njemu više nije bilo do
hrane, već samo i isključivo do vožnje. No, prvo se morao riješiti Nekija, koji
je poznat po tome da čak i kad netko ide do obližnjeg dućana pješice, kaže:
„Nemoj vozit brzo!‟
Tako da osoba kao on svakako
nije za avanture s Quadom.
Na brzinu ga je odbacio do
prvog Subwaya, da si kupi ručak, odvezao ga do hotela, i krenuo u avanturu.
Avanturu bez cilja, naravno!
Vozio se on tako... i stao!
Prije nego ga je iznajmio
rečeno je da je pun do kraja!
To baš i nije bilo istina!
Sad je trebalo doći do
benzinske, koja je naravno bila udaljena 3 kilometra.
Pod 40 stupnjeva, naravno.
I dok je Nekijev prijatelj
bio u potrazi za gorivom, Neki i ostali su se sunčali na bazenu.
Kako lijepo, zar ne?
Kad je već bilo vrijeme
večere, pojavio se i Nekijev prijatelj. Mokar kao miš od znoja. Kao da je vani
prolom oblaka.
Trebalo mu je malo da se
dobije, i kad se dobio, Neki i on su se uputili u isti onaj restoran kao
prijašnji dan.
Nakon večere trebalo je
kupiti i pokoji suvenir, no to nije toliko interesantno.
Ono što je jako interesantno
je vijest koju su momci čuli. Ona je glasila ovako: „Štrajk pomoraca se
nastavlja još barem jedan dan.‟
Još jedan dan jedenja i
pijenja, ah kako nam to teško pada! – pomisliše.
4. 9.
Ekipa iz sobe se probudila
oko 13.
Tada su Neki i Nekijev
prijatelj odlučili da odu na neki doručak.
Izašavši iz hotela, dočekao
ih je vodič i rekao: „Odite stvari spremat, počeli su brodovi vozit!‟
Ništa od dana više! Jooooj!
Svi su se brzo spremili,
otišli u dućan kupiti potrepštine za put, i krenuli.
Došli na kopno, otišli do
broda za Veneciju, smjestili se i to je to.
Sve se odvilo prilično brzo,
tako da nije bez razloga sve stalo u jednu rečenicu.
5. 9.
Neki i Nekijev prijatelj u
kabini su bili s vodičem.
Vodič je bio neki mladi
Splićanin, samo par godina stariji od maturanata.
Nekijev prijatelj tijekom
putovanja nije bio pretjerano njime oduševljen. Bio mu je nekako presmotan. No
onda je saznao da mu je to samo honorarni posao. Uz fakultet. Te je tada
promijenio ploču, i počeo govoriti kako je genijalac. Ma bena je i taj Nekijev
prijatelj, ali da nije, ne bi se Neki s njim družio.
Kako su stalno bili u žurbi,
nisu mogli imati pošten razgovor o samoj Grčkoj, stoga je vodič dan prije rekao
da se svi skupa nađu u jednoj dvorani na brodu u 12:00!
Vodič više nije bio u sobi.
Bilo je 11:45. Neki i Nekijev prijatelj su se upravo probudili, i sjetili se
dogovora s vodičem. No kako su oni vrlo brzi i snalažljivi momci, nisu ni
sekunde zakasnili.
Taj je razgovor o Grčkoj,
zapravo, bio jako dobra ideja. Trebalo je vrijeme na brodu potrošiti
nekako.
Uz nekoliko šetnji po
palubi, gledanja serija, spavanja, vrijeme je prošlo!
6. 9.
Nakon mnogo avantura,
janjetine, klubova, pivnica, pubova, plaža... polako se trebalo vratiti u
stvarnost.
Vožnja do Rijeke trajala je
3 sata, koja su prošla kao 3 minute!
Kada je Neki stigao doma,
nazvao sam ga da mi još samo kaže neku završnu misao, a on je rekao samo: „Daj
pusti me, gren spat!‟
Lovro Šimek (4.1)