Friday, February 1, 2019

Lovro Šimek: Neka grčka avantura


Evo (konačno) moje priče o Grčkoj...
Svaka sličnost s poznatim i nepoznatim likovima je slučajna. :-)

28. 8.
Jedne ljetne večeri uputio se Neki na put!
Od Rijeke do Venecije je bilo strašno (ništa sna, u autobusu sve tijesno).
U Veneciji se već malo dobio!
Još je potpomoglo što je sreo svoju dragu sestričnu iz Osijeka, pa su zajedno čekali ukrcaj na brod! Najzad su se ukrcali na brod oko 7 i čekali polazak.
Na brodu nije prošlo puno vremena, a Neki se uputio na spavanje.

29. 8. 
Probudio se on tako...
Bilo je 17:00.
Malo po malo, bilo je vrijeme za večeru!
Večera nije zadovoljila osjetljivo Nekijevo nepce, ali mu je bilo lakše budući da je pored njega bio njegov vjerni drug, Nekijev prijatelj, koji je izbirljiv kao i on sam!
Večer je bila namijenjena za šetkanja po brodu, i neobavezno gledanje u daljinu! 
A kad je i to dosadilo, valjalo je ponovo odspavati.
Tu je naravno pripomogla Dramina, koja uspava dok si rekao Grčka!

30. 8.
Došla raja u Grčku!
Iskrcali su se tako iz broda, i krenuli put Atene!
E, to je bilo zveknuto!
Zašto? Pitate se vi.
Zato što je jedini obrok tog dana bio Pringles i Amstel!
Uz par usputnih stajanja, oko 22 sata naši junaci su stigli u Atenu.
Tamo ih je dočekala vrlo loša hotelska večera, no, bez obzira na to, pojelo se. 
Nakon večere trebalo se spremiti za disco.
Što je tamo bilo? Neka ludnica za Nekija i ekipu...

31. 8.
Ne oporavivši se od prethodne večeri, naši su se junaci uputili u razgled same Atene.
Akropola, Partenon i tako too.
Zatim je na redu bio ručak. A Bogu fala više!
Neki mi je rekao da u životu nije sočniji šiš-ćevap (što se u njih zove kebab) jeo!
A reko dobro!
Za vrijeme ručka Nekijev prijatelji i Neki smislili su plan da se za večeru odvoje od grupe, i odu pojest nešto što govori „beeee!‟
I tako je i bilo. 
Majke mi, i ja sam ogladnio dok mi je Neki opisivao tu večeru. 
Za početak grčka salata. 
I onda janjetina i krumpiri. I to sve skupa za nekih 12 € (sa pićem)!
Mislim si ja – pa toliko pizza kod nas košta nekad! Tako da mu nisam to baš vjerovao, al' nek mu bude.
Nakon toga pivnica, ouzo, i dalje mi nije znao reć što je sve bilo...
Znam samo da Nekijev prijatelj i on tu večer nisu išli u klub, nego su u hotelu nastavili pivsku večer.
Navodno da je to bio najbolji dan!

1. 9.
Evo ga, bez sumnje, najgori dan od svih!
Cijeli je dan otišao na putovanje!
Znači, apsolutno ništa se nije zabavno događalo. Dobro, bilo je par stanki, ali one nisu bile zabavne!
Putovanje se sastojalo od toga da je iz Atene trebalo doći u Kyllini, tj. mjesto s kojega je trebalo nastaviti morski put prema Zakynthosu!
Cijeli dan naši junaci nisu okusili NIŠTA konkretno!
I taman kad su stigli, pomisliše – a dobro, evo hotela, sad ćemo se odmorit, i tako to!
Malo sutra, hotel u koji su došli zasigurno je najgori hotel na cijelom Zakynthosu!
Zaključana vrata jednostavno su se otvarala laganim gurkanjem rukom. Sobe neuredne, posteljine prljave, kukaca mali milion itd.
No u toj silnoj nesreći oko hotela dogodila se i velika sreća! 
Iste noći hotel je promijenjen! Novi je bio nešto super! Sobe (s klimom, i terasom) više nego solidne, a vani veliki bazen! 
Jedino što nije imao restoran, ali i to se kroz naredne dane pokazalo kao prednost, ne kao mana.

2. 9.
Ovo je bila nedjelja.
Dan kad je svim školarcima bio zadnji dan ljetnih praznika.
No ne i benama koje šetaju po Europi.
Tog dana se naša ekipa uputila na plažu Navagio. Do plaže se dođe brodom.
Šljunčana plaža, okružena stijenama.
More dobro kao janjetina!
Moglo bi se reći, jedan interesantan izlet.
Vozeći se natrag prema hotelu, vodič je rekao kako je večera tad i tad, u sklopu onog prošlog hotela. 
Nekijev prijatelj i Neki su se samo pogledali!
Da, da, ići ćemo tamo! Kako da ne! – pomisliše obojica
I tako su se opet odvojili, i pronašli interesantan restorančić sa lokalnom kuhinjom. 
Neki je ostao vjeran janjetini, a Nekijev prijatelj se baš zaželio liganja. I doooobro!
Zatim je bilo u planu spremiti se, i otići u klub.
I tako je i bilo. Došavši pred klub, na velikom plakatu pisalo je: „Srpsko veče‟.
Kako je Nekijev prijatelj veliki mrzitelj istočnjačkog „melosa‟, odustao je od tog kluba, te su se on i još jedan milić uputili u PUB odmah do kluba.
Neki je ušao sa ostalima.
Popio je par pića u klubu, i u trenutku kad su svi odlučili otići u drugi klub, on se uputio u PUB. 
Popio piće tamo, i laku noć!

3. 9.
Ovaj je dan većinom bio zadužen za odmor.
Dobro, išlo se malo do glavnog grada. Tamo ih je dočekao prizor, svi brodovi su bili u luci zbog štrajka pomoraca. No dobro, štrajk je bio najavljen samo za taj ponedjeljak.
Vratili su se u hotel kad je bilo vrijeme ručka.
Naravno, Neki i Nekijev prijatelj su se uputili u potragu.
U potrazi za hranom Nekijev prijatelj je zapazio reklamu: „Quad – 20 € per day‟. Ovo je prilika koja se ne propušta! – pomislio je
Njemu više nije bilo do hrane, već samo i isključivo do vožnje. No, prvo se morao riješiti Nekija, koji je poznat po tome da čak i kad netko ide do obližnjeg dućana pješice, kaže: „Nemoj vozit brzo!‟
Tako da osoba kao on svakako nije za avanture s Quadom.
Na brzinu ga je odbacio do prvog Subwaya, da si kupi ručak, odvezao ga do hotela, i krenuo u avanturu.
Avanturu bez cilja, naravno!
Vozio se on tako... i stao!
Prije nego ga je iznajmio rečeno je da je pun do kraja! 
To baš i nije bilo istina!
Sad je trebalo doći do benzinske, koja je naravno bila udaljena 3 kilometra.
Pod 40 stupnjeva, naravno.

I dok je Nekijev prijatelj bio u potrazi za gorivom, Neki i ostali su se sunčali na bazenu.
Kako lijepo, zar ne?
Kad je već bilo vrijeme večere, pojavio se i Nekijev prijatelj. Mokar kao miš od znoja. Kao da je vani prolom oblaka.
Trebalo mu je malo da se dobije, i kad se dobio, Neki i on su se uputili u isti onaj restoran kao prijašnji dan.
Nakon večere trebalo je kupiti i pokoji suvenir, no to nije toliko interesantno.
Ono što je jako interesantno je vijest koju su momci čuli. Ona je glasila ovako: „Štrajk pomoraca se nastavlja još barem jedan dan.‟
Još jedan dan jedenja i pijenja, ah kako nam to teško pada! – pomisliše.

4. 9.
Ekipa iz sobe se probudila oko 13.
Tada su Neki i Nekijev prijatelj odlučili da odu na neki doručak.
Izašavši iz hotela, dočekao ih je vodič i rekao: „Odite stvari spremat, počeli su brodovi vozit!‟
Ništa od dana više! Jooooj!
Svi su se brzo spremili, otišli u dućan kupiti potrepštine za put, i krenuli.
Došli na kopno, otišli do broda za Veneciju, smjestili se i to je to.
Sve se odvilo prilično brzo, tako da nije bez razloga sve stalo u jednu rečenicu.

5. 9. 
Neki i Nekijev prijatelj u kabini su bili s vodičem.
Vodič je bio neki mladi Splićanin, samo par godina stariji od maturanata.
Nekijev prijatelj tijekom putovanja nije bio pretjerano njime oduševljen. Bio mu je nekako presmotan. No onda je saznao da mu je to samo honorarni posao. Uz fakultet. Te je tada promijenio ploču, i počeo govoriti kako je genijalac. Ma bena je i taj Nekijev prijatelj, ali da nije, ne bi se Neki s njim družio.
Kako su stalno bili u žurbi, nisu mogli imati pošten razgovor o samoj Grčkoj, stoga je vodič dan prije rekao da se svi skupa nađu u jednoj dvorani na brodu u 12:00!
Vodič više nije bio u sobi. Bilo je 11:45. Neki i Nekijev prijatelj su se upravo probudili, i sjetili se dogovora s vodičem. No kako su oni vrlo brzi i snalažljivi momci, nisu ni sekunde zakasnili.
Taj je razgovor o Grčkoj, zapravo, bio jako dobra ideja. Trebalo je vrijeme na brodu potrošiti nekako. 
Uz nekoliko šetnji po palubi, gledanja serija, spavanja, vrijeme je prošlo!

6. 9.
E, najzad venecijski put![1]
Nakon mnogo avantura, janjetine, klubova, pivnica, pubova, plaža... polako se trebalo vratiti u stvarnost.
Vožnja do Rijeke trajala je 3 sata, koja su prošla kao 3 minute!
Kada je Neki stigao doma, nazvao sam ga da mi još samo kaže neku završnu misao, a on je rekao samo: „Daj pusti me, gren spat!‟

Lovro Šimek (4.1)


[1] Film Ko to tamo peva?

No comments:

Post a Comment